Radovi učenika OŠ "Jovan Jovanović Zmaj", Martinci

Da li si ikad

Da li si ikad šetao proplankom
i slušao prirodu kako svira,
prstima milovao vetar
i gledao čarobni ples leptira?

Da li si ikad na krilima mašte
leteo daleko na kraj sveta,
u džep sakrio prvi zrak sunca,
sanjario ispod krošnje drveta?

Da li si ikad brojao zvezde,
skupljao svice na svoj dlan,
plovio u beskrajnom carstvu riba
sa gusarima proveo dan?

Ako ti ovo ne znači ništa,
i ne znaš gde stanuje duga,
ti si već uveliko odrastao
i ja sam prinuđen da nađem novog druga.

 

Tekst napisao
Vojislav Škrbić

 

učenik OŠ Jovan Jovanović Zmaj, Martinci

 

PRVA NAGRADA NA XXXII SMOTRI
LITERARNOG STVARALAŠTVA UČENIKA OSNOVNIH ŠKOLA
SRBIJE I CRNE GORE ''IZVOR ŽIVE REČI'', 2004.

 


Alergija

Svakog dana ista pesma-
svi me nešto savetuju:
uči dobro, miran budi-
od toga ću da poludim.

Od njihovih saveta mi
glava hoće puć' na pola,
a da sve i gore bude
tu je još i ova škola!

U školi je prava zbrka,
glava puna teorema;
sve bi bilo još i gore
da mi tamo nje nema.

Boli glava, stomak boli,
čudan je osip po mom telu;
bolest  je moja i smešna i tužna
a ipak reći ću vam istinu celu.

Priznaću vam ja, drugari,
šta je uzrok mome bolu,
dijagnoza ovakva je:
alergičan sam ja na školu.

Tekst napisao
Vojislav Škrbić

 

učenik OŠ Jovan Jovanović Zmaj, Martinci

 

Pohvala za izuzetne rezultate u oblasti literarnog stvaralaštva na 34. saveznoj smotri ''Izvor žive reči''

 


 

Želim da otputujem

U mojoj glavi pustolov mali
živi i smišlja putovanja nova,
i taman kad misli da se umorio,
on mi predloži putovanje iz snova.

Spakujem kofer svojih želja,
u oku zavrtim mali globus,
kupim kartu za put oko sveta,
s kompasom u ruci sedam u prvi autobus.

Prvo sam želeo da posetim
onaj krivi toranj u Pizi,
da ga rukom malo ispravim
i naredim strogo da više ne klizi.

Potom bih želeo da svratim do Pariza,
na vrh Ajfelove kule da stanem,
rukom skinem poneku zvezdu,
u razgovoru s oblacima malo da ostanem.

Afrika me zove- prosto osećam,
divlje zveri se zbog mene doteruju,
plemena razna me pesmom zovu,
poglavicu novog svi žele da čuju.

Umoran i pospan sa puta se vratih,
utonuh brzo u čaroban svet snova,
al' pustolov u meni  još se umorio nije,
već planira putovanja nova i nova.

Tekst napisao
Vojislav Škrbić

 

učenik OŠ Jovan Jovanović Zmaj, Martinci

Osvojena III nagrada na konkursu za literarno stvaralaštvo-14. dečji festival ''Zlatno zvonce '06''



I smeha, smeha, smeha deci


Moj drugar Sveta iz sedmog ce
glavni je junak ove priče,
ljubav mu zadala mnogo muka,
al šta se to koga tiče.

Onako muški hteo je da ukrade
prvi poljubac od jedne Ane-
njena ruka je bila brža
i za čas Sveta bez zuba ostade.

E sad nastaje prava mora:
zar takav dasa da krije lice?
a kažu smeha, smeha deci;
a šta da rade krezubice?

Hodnikom šeta, zadirkivanja trpi
kad vidi Anu, zadrhti i pocrveni;
ona mu posla poljubac u letu;
''Izvini'' reče, ''sviđaš se i ti meni''.

I ništa više važno mu nije:
ni bol ni blamaža jer ljubav sve je;
važno je samo da će od sada
u njenom zagrljaju srećno da se smeje.

Nikada nije razumeo devojčice
mada o njima mašta i sanja,
komplikovane su bez nekog razloga
al' lepe su, lepe kao obećanja.

Tekst napisao
Vojislav Škrbić

 

učenik OŠ Jovan Jovanović Zmaj, Martinci

3. nagrada na 18. festivalu humora za decu
 

 

Zircon - This is a contributing Drupal Theme
Design by WeebPal.